Zašto ću kupiti Hajdukovu dionicu
13. 03. 2008. 21:45
«Nemam više iluzija. Iluzija da će ovaj klub ikad postati velik. I zato mi te iluzije strašno, strašno fale.» Otprilike ovo su bile riječi Jurice Pavičića kojima je najbolje opisao ono što svaki iskreni navijač danas osjeća prema Klubu.
Prokletstvo navijanja za Klub usađeno mi je davno prije nego što sam došao na svijet, ali pravu inicijaciju doživio sam danom rođenja. Rođen sam, naime, upravo na dan kad je Klub golom Maria Boljata pobjedio banjalučki Borac i osvojio treći Kup Maršala u nizu. Tako obilježen, tog novembarskog dana tamo sredinom sedamdesetih, postao sam naivni idealist (ili možda nerealni mazohist, kako to netko lijepo reče). Ali s iluzijom. Istom onom Pavičićevom.
Jedni će vam reći da je početak kraja te iluzije nastupio onoga trenutka kad je barba Luka spustio crveno-plavu zastavu s jarbola na Starom Placu. Drugi će, pak, spominjati kako je kraj označen onda kada je neka bezumna ruka otvorila konzervu sa suzavcem osam godina kasnije. Bit će i nekih koji će vam se zakleti da je kraj počeo na jednoj utakmici u međuvremenu: onoj kad su suze zagrljenih igrača natopile travu na poljudskom centru, ali to je neka druga priča i neki drugi kraj.
A ja znam točno kad je čovjek u crnom zaista označio kraj. Bilo je to jedne kolovoške večeri u 22 sata i 15 minuta i to pod zlokobnim klisurinama Kantride.
Tu utakmicu pamtim po nekoliko detalja:
U životu nikad prije i nikad kasnije nisam prisustvovao utakmici na kojoj je bilo više oklopljenih specijalaca kao te 1995., osamnaest dana nakon pobjedničke Oluje.
U životu, nikad prije i nikad kasnije, nije me mučila dijareja kao tog dana u Rijeci. (Đavlu i Rijeka, i Korzo, i Sušak, i Rječina, i ćevapi na kolodvoru.)
U životu, nikad prije i nikad kasnije, nisam prisustvovao utakmici nakon koje je «odjekivala» takva grobna tišina. Osjećaj ravan onome kakav vas obuzme na pogrebima na kojima ispraćate svoje najdraže… Prijatelje, obitelj…
Jebat ga, znam da zvuči patetično, ali ja sam, izmožden i od poraza i od proliva, imao upravo taj gadni osjećaj praznine. A mislim da sam taj isti osjećaj tada dijelio sa svima u onoj mukloj koloni koja je išla sa stadiona prema luci.
Ispratili smo bili tada i prijatelja i obitelj. A pokopali smo pod tim hridima i iluziju.
Objavljeno u kategoriji nogomet
content rss
13. 03. 2008. u 22:03
Eeee, sjećam se i ja te utakmice ! I slažem se s tobom da je to bio “početak kraja”. Da je tada Hajduk ušao u Ligu prvaka sve bi bilo drugačije :-(. Ali jebi ga, Panathinaikos je zabio gol i pušiona …
14. 03. 2008. u 07:03
A kurac moj bi bilo drugačije: jedino po čemu bi bilo drugačije je to što bi računi Vidoševića, Rožića i Buljana bili još malo bremenitiji, Hajduk odigra još jednu sezonu u Ligi prvaka (u kojoj je godinu prije ima najlakšu skupinu ikad i jedva proša sa samo dvi pobjede) i osvojio još jednu beznačajnu hrvatsku duplu krunu, a Štimac, Asanović i ostali “volonteri” i “Hajdukova dica” za godinu dana prolongirali još jedan unosan transfer nakon što su “pomogli voljenom klubu”.
U “Torcida magazinu” broj 8. pročitajte ogroman i fantastičan intervju sa Neđom di govori kako su upravo na kraju te sezone, ludi od “objašnjenja” kako klub “nema love” nakon sezone u Ligi prvaka i zarađenih milijuna maraka od prodaje igrača upali “na prvi kat”, a pristravljeni Vidošević, Buljan i co. im poćeli objašnjavat i vadit papire i račune. Citiram Neđu po sjećanju: “Nakon pet minuta sam se diga i otiša ća jer mi se to smučilo i nisam više moga slušat. Nisam želio da mi zgade voljeni klub” - eto, to su Hajdukovi grobari, a ne Borelli, koji je dvi minute prije kraja na Kantridi izjednačio na 1:1.
Zato, pobjeda protiv smrdljivog PAO-a bi samo na godinu dana produljila “iluziju” Pavičića, Nesvrstanog, Radikalnog i ostalih navijača, a nikako ne bi Hajduka napravila (ili ga “ostavila”) velikim klubom. Obožavam kada sa Doogishem pod uttjecajima dođem na poljudski Istok, a on mi kaže “u sljedećih dva sata zaboravi na sve što znaš o meni, postajem dio ove lude mase” , al ajmo malo hladnih glava, kakvi Panathanikos, kakvi bakrači…
P.S. iako, mora se priznat da bi Hajduk opet te godine dobio još lakšu skupinu: Nantes, Porto, Aalborg (nakon što je Dinamo Kijev izbačen zato što je “biznismen” Surkis bundama podmićivao suce), a u četvrtfinalu - Legiju!
P.M.S. Skandi, rađe ti kupi T-mobilove dionice, neće te jebat ljubav i mutit ti poslovnu sposobnost, a i dividenda je veća
14. 03. 2008. u 07:03
… a u polufinalu: Ajax!
14. 03. 2008. u 08:03
odlučija sam kupit pa makar i jednu dionicu ali kupit ću da iman dionicu hajduk. i ne očekivan da će bit para; jer kako kaže pjesma; ….to ne bira razum nego srce….
14. 03. 2008. u 08:03
@Babyface: Pa jebate ti si stvoren da rušiš snove i meni i Radikalnome i Pavičiću, a virujen i Doogishu :)). Lipo zboriš, nema šta i sve to šta si ti reka ja sad znan, ali tada, te 1995. kad je grčki vlasnika Pao-a uz pomoć Talijana uspija isposlovat da se utakmica igra u Rijeci, a da pri tome HNS (kojim je tada vlada Nadan, dabogda promuka i još više, Vidošević) nije učinija ništa da to ne bude tako, ja to nisan zna. I živija san tada onu iluziju. Sad me jedino može veselit ona revizija koju spominju u novome zakonu o sportu. Ali znan da će opet bit po onoj o tovaru i vuku.
14. 03. 2008. u 08:03
@djoko: Evala ti Djoko! Ma pare su ovde najmanje važne. Jebiga, svaki put na Poljudu platin ulaznicu iako san moga puno puta uć mukta. I stalno se čudin likovima koji ne plaćaju kartu i još se s tin fale. Jer san uvik smatra da je to najmanje šta mogu učinit za Hajduka. Ista je stvar i s ovon dionicon.
14. 03. 2008. u 09:03
Moja zadnja utakmica na Poljudu je bila s Bejbijem ima par godina na spomenutom istoku, a opet ću na Poljud ić gledat Mejdene za ferra gosto, ali ovakvog, današnjeg Hajduka, teško. Također mogu evocirati uspomene na puste utakmice iz 90-tih i različita pozicioniranja po sjevernoj tribini, šutke i bakljade, gubljenje glasa na nekoliko dana, ali ovo danas nema apsolutno nikakve veze s tim i ništa me više tu ne privlači.
14. 03. 2008. u 15:03
bija san sa sinom u amsterdamu na polufinalu protiv ajaxa…to je bija zanji put da san ga gleda uživo…ča s mene tiče prvo prvo metla kroz ajduka pa onda dionica…
14. 03. 2008. u 15:03
Ima tu puno lipi stvari, a svaka ima mista… Ja mislin da je sve ošlo u kurac nakon što je Zvezda postala šampion Evrope, a Hajduk uzeo zadnji Titov kup 1991. (exclisiv (nije rtl-ov): pehar maršala tita, kojeg su zbog različitih strahova uprave krili, bio je sklonjen u rodnoj kući supruge ekonoma Juke Strinića u selu Joguni MZ Dolića Draga, ex opština Imotski! Kakvi National Geographic kakvi bakrači, to triba pronać…) … Oću reć, ovo “veliki klub” jednostavno nema isto značenje nakon ukidanja kupa prvaka i potpune komercijalizacije UEFA-inih natjecanja, bosmanova pravila, pay-per-view kanal itd. Ljudi doma svaki vikend gledaju vrhunski nogomet iz Engleske i Španjolske i imaju puno niži prag tolerancije na sve što ide uz HNL ili nekadašnju 1. Saveznu… Zato predlažen da ka Bandić po Zagrebu počmemo skidat satelitske pjate i ukinemo kabelsku! Živija povratak na domaće ledine. Ovim putem pozdravljan prave navijače ka šta su Štakori iz Baške Vode. Đir je otić brodon u Postire protvi Sardija a ne se kisat na kuču i gledat Kaku i Taveza…
pozdrav
p.s. Ja stvarno ne mogu razumit kad mi neko iz Kutine, Kobiljače, s Bidola ili Podprolga upadne s pričon da navija za Real ili Manchester, navijaj za Široki, Hajduk, Zvezdu, Zmaja, Kamen iz Ivanbegovine pa neka ispadaju u 2. pretkolu bilo čega.
14. 03. 2008. u 15:03
jebi ga, hajduk je hajduk, institucija.. i svi ga mi volimo.
al neće uzet dionicu svejedno!
jer, danas moš napravit nešto dobro, za 5 godina će ispast da si bia đubre, ili te nek zajebat..
nije bitno jel dionica il nešto drugo..
14. 03. 2008. u 17:03
Doogish, ovo sa Štakorima je sjajna izjava!
14. 03. 2008. u 18:03
@sick: meni zadnja Budućnost, a za sljedeću se nadan da će bit West Ham, pardon Maideni
@dalmacija m.i.: ma i ja se nadan da će Nadana i kumpaniju mu zločinačku metla pomest. Valjda će bit štagod od ovoga?
@doogish: svaka ti piva. Meni posebno smeta šta se prije znalo da se sridon igraju evropske utakmice. Bila su tri kupa i svi su igrali taj dan. Gleda bi jednu utakmicu i bija sritan ka guzica šta su je prikazali. Danas se sve rasteglo na tri dana, tako da ti se zgadi i nogomet i utakmice. A sve za njegovo veličanstvo lovu.
@vena: istina, svit se razočara u one šta vode klub. Svi koji se predstavljaju danas ka Hajdukovo vodstvo, sve su neki sumnjivi tipovi. Volija bi vidit recimo Ivića na čelu kluba, bar ka počasnoga predsjednika. To bi nam svima vratilo viru.
@sick: A Oravača? A Vinari?
14. 03. 2008. u 20:03
Dobro se sjećam te utakmice, zaista je bila neka čudna komorna atmosfera nakon nje. Sjećam se napisa kako je 0:0 u Grčkoj odličan rezultat, dobre atmosfere… Od tada, Hajduk polako klizi nizbrdo i nekako se nad njega nadvila neka čudna sjena.
Hajduku je definitivno potrebna podrška navijača, ali i velika količina razuma i racionalnosti, jer bi svako temperamentno srljanje samo produbilo krizu…
14. 03. 2008. u 22:03
Koji si ti luđak?!? Umirala sam od smija čitajući ovaj tvoj tekst. Znam da se diram u tvoje najdublje osjećaje, ali ostat ću vjerna sebi da budem iskrena makar pod cijenu da mi upišeš crveni karton. Moja ženska intuicija mi je još te davne 1995. rekla je su za uspjeh i žena i muškaraca najvažnije noge. Ali tada su pistama počele šetat manekenke krivih nogu, a na teren izlazit igrači s dvi live noge koji bi padali prije nego bi ikakav prekšaj i bio napravljen. Jedino pozitivno u svemu tome (a tribalo je čekat 12-13 godina) je da se vidi da i muški imaju osjećaje (razočarani navijači). A Hajdukovci su odavno izgledali ko gomila tupavih manekenki (koje se bave modom, ne znajući da to nema veze sa stilom). Još kad se tome doda loše vodstvo i prevelika lova koja im se davala za ništa, rezultat je morao biti upravo ovakav kakav je. Manite se iluzija, praksa je pokazala da nikome ne donose dobro!
14. 03. 2008. u 22:03
1. Nisan zna da se finale Kupa igralo za Dan Republike. Meni taj dan vise ostaje kao “ona tri dana kad se triba sve obrat do kraja”. I kao tvoj rodjendan.
2. Isto tako nisan zna da si bio na Kantridi toga dana. I ja sam. Sad se najezim kad se sjetim da smo 150 dana prije toga igrali cetvrtfinale Lige prvaka, 15 prije solidnu partiju u Solunu, a od tog trenutka je proslo 13 godina i Hajduk je na Poljudu pobjedio samo Grevenmacher, Dudelange, Kisinev, jedva Malmoe, zamalo Romu i Fiorentinu i konacno Mallorcu. Ah, da, pala je i Buducnost, ali tu pobjedu, kao i onu sa Shelbourneom me je sram spominjat.
I sinoc ispada da je sve to zato sto je netko uzeo kredit sa 69% kamate. Pa neka objave tko tako da se i sa tom pricom zavrsi.
Dok smo izlazili sa stadiona otac moje bivse, inace fiuman i ne-Hajdukovac je sa suzom u ocima rekao Torcidasima koji su smrznuti ostali na sjeveru da ne placu, nego da idu pred svlacionice ispribijat onoga sto je proda utakmicu. Tada mi je to izgledalo da opet sere nesto bezveze (kao i obicno), ali sa distance od 13 godina mraka (uz par bljeskova: ono kad je Vukovic izjednacio na ukradenoj utakmici u ZG na 1:1, i kad smo slavili titulu u Varazdinu) izgleda da je bio upuceniji od nas.
3. Iako zivim i radim u dijaspori kupit cu dionicu. Moj susjed Muhamed takodjer.
15. 03. 2008. u 08:03
@linus: ma nema ovde racionalnosti. Sve stvari što su se ovde i inače dogodile (i ono malo dobrih, ali i njih puno više loših) rezultat su emocija, onoga toliko mistificiranoga “dišpeta”.
Kako misliš da iluzija nije nikome donila dobro: eno David Copperfield živi od iluzije. I još plus je bija s onon Klaudijon Schiffer. Al ona je ionako manekenka 
@blogamimoga: fala ti na komplimentima koje si mi udjelila :)) Al di bi ja tebi da crveni
@dubai: 1. je igralo se par puta. Pa čak i ovoga puta, dvadesetak i nešto dana prije nego šta si nam ti doša na svit ;)) 2. Nisi zna: a išlo nas je tad bar pet iz tvoga voljenoga mista, “Ivanom Zajcom” di smo spavali po konopima i klupama. Ali ti se tada nisi denja nas nego si više volija ić na utakmice s očevima bivših pa posli u teplo
I čini mi se da stariš, ili ti je to salbun pustinjski ispija možđane: igrali smo protiv Panathinaikosa a ne protiv Paoka ili Arisa, u Ateni (prid praznin stadionom) a ne u Solunu. I da se ne zaboravi, osin ovih koje si spomenija, kasnije smo na Poljudu tukli i takve velikane poput Hake i Gotua, Torpedo da ne spominjen. I da još jedna čisto faktografska opaska da se iz one gori karte ne zaključi da ja idem na kojekakve natkrivene tribine s grijanim katrigama i dekicama priko nogu: navijačka tribina na Kantridi (di se skuplja Armada) je zapad, a na toj utakmici je bila popunjena navijačima Hajduka, zajedno sa sjeveron i istokon. Na jugu su bili oni koji na utakmice idu s tatama bivših :)))
15. 03. 2008. u 10:03
1. Sredina 90-tih je za mene bila primorsko-goranska faza. Da se igralo u Splitu ne bi bio na utakmica.Ovako ju je UEFA maknula 45 minuta voznje od moje crikvenicke ljetne rezidencije. Mogli ste se javit…
2. Je, Atena, tako je. Slusali smo utakmicu na radiju Slaven, Vite i ja negdi izmedju Plocice i Scedra. Isto smece bizantinsko….
3. Bili smo na sjeveru, ispod onoga kamenja… Sta ja znan koja je to strana svita, meni u Rijeci sve 4 izgledaju ko sjever, nigdi ni sunca ni miseca.
17. 03. 2008. u 13:03
Hajduk igra na Kantridi
S ponistre se on ne vidi….