Biliću, uvati se baluna

07. 05. 2008. 21:09

Majko mila, koliko govorancije i pisanja o ovakvome prolivu od pisme. Tončica i Batinović jučer u Dnevniku, a bogami i Zlatko Gall par dana prije u Slobodnoj svršavali su u ogromnin količinama nad “prvom pristojnom nogometnom himnom nakon pionirske budnice Pipsa” (citat Z.G.). Taj orgazmički zanos zainteresira i mene za tu fascinantnu pismu,pa san je pogleda na Youtubeu i mislin se jesan li ja sluša istu stvar ka i ova spomenuta trojka? Ja slušan, slušan, par puta ispočetka i ne mogu svršit nikako. Da mi je znat di to falivan? Kad su se uspeli se na krov, stavili rejbanke na oči, stali u kul pozu Micka Jonesa i počeli pivat “šahovnica, šahovnica” kroz glavu mi je prošlo kako je ovo ustvari himna šahovske reprezentacije Hrvatske koja predvođena Stevićen, Kovačevićen i Kurajicon na krilima uigranog veličanstvenog daminog gambita juriša na evropski crno-bili tron, te da prid njima padaju zastavice na mađarskin, engleskin, njemačkin i na kraju ruskin šahovskin časovnicima. Iz ovog snenog magnovenja trznili su me tek nogometni dresovi na tiramoli.

Bilić se ovon “navijačkon himnon” reprezentacije pridružija ekipi poput kralja Miše Kovača, onoga maloga uškopjenoga Međimurca, Baruna, Banfićke, Jole i ostalih “nižih estradnih bićaa” (citat Z.G.). (Da se kladimo da će u sljedećih dvadesetak dana po jednu novu himnu napravit i Bohem s onon Pevecovon ricaston, Giuliano, Mate Bulić i Rafo kad izađe s ove Farme, a moga bi i Gobac revitalizirat “Hrvatska mora pobjediti” iz 1991.)

A kao ilustraciju Hrvatima nepoznate činjenice da se može napravit i dobra (čak štaviše i odlična) navijačka pisma pogledajte maestralnu kolaboracju najvećih irskih bendova Dublinersa i Poguesa u neponovljivoj odi irskim nogometašima s Mundijala 1990. koju su, kakvog li apsurda, skladala dva Engleza: Spider Stacy i Terry Woods.

Dame i gospodo, Jack’s Heroes.

Objavljeno u kategoriji muzika, nogomet